Karavan

Karavan
Ti džabe sakrivaš pogled pod velom,
u svitanje belo;
on, nije ni malo naivan, znaj.
Kad bude saznao da si se dala,
i dušom i telom;
nema ti pomoći, tu ti je kraj.

Zato doći ću po tebe ja;
zveckaću sjajnim mamuzama,
nogom ću vrata razvaliti, svako da primeti.
Od njega te moram uzeti.
Ne treba ti paravan,
niti njegova kola i stan.
Sedi u moj karavan
da te vozim dok ne svane dan.
Ti sa mnom imaćeš svilu i zlato,
ne brini za to.
O, samo priznaj i reci to.
S’ njim samo toneš sve dublje i dublje;
k'o u živo blato.
Znaj i ja te mogu povesti u raj.
Zato doći ću po tebe ja;
poznaćeš me po mamuzama.
Nogom ću vrata razvaliti, svako da primeti.
Od njega te moram uzeti.
Ne treba ti paravan,
niti njegova kola i stan.
Sedi u moj karavan
da te vozim dok ne svane dan.